Resultado de búsqueda
Nikola Pašić. Nikola P. Pašic ( serbieraz ziriliko an : Никола Пашић, Pashich ahoskatua ) serbiar eta jugoslaviar politikari eta diplomatiko a izan zen, eta Serbia ko pertsonaia politiko nagusia ia 40 urtez, Alderdi Erradikal Popularra ren buru, bere karguen artean bi aldiz egon zena. Belgrad eko alkate a (1890-1891 eta 1897 ...
Nikola Pašić (Zaječar, 18. prosinca 1845. – Beograd, 10. prosinca 1926.), bio je srpski političar, dugogodišnji predsjednik vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke.
10 de dic. de 2023 · Danas, 97 godina nakon smrti Nikole Pašića, sa pijetetom i poštovanjem sećamo jednog od najznačajnijih arhitekata moderne srpske politike. Pašić je svoj politički put započeo u doba kada su se donosile sudbonosne odluke za budućnost Srbije. Rođen u vreme kad su se stvaralački duh i borbenost smatrali vrhunskim vrlinama, Pašić….
Nikola Pašić se oženio Đurđinom Duković, kćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom. Vjenčali su se u Firenci, u ruskoj crkvi, a ne u Trstu, u srpskoj, jer je tako želio mladoženja, da se ne bi mnogobrojni Srbi koji žive u Trstu sjatili na dan vjenčanja. Nikola Pašić je imao sina Radomira i kćeri Daru i Pavu.
Ključnu poziciju predsednika vlade, Nikola Pašić je vršio tokom čitavog Velikog rata. Iako poznat kao “političar škrt na rečima” uspeo je da očuva ovu poziciju sa manjim prekidima do svoje smrti 1926. godine.
10 de dic. de 2014 · Nikola Pašić se oženio Đurđinom Duković, ćerkom bogatog tršćanskog trgovca žitom, Srbina. Venčali su se u Firenci, u ruskoj crkvi, a ne u Trstu, u srpskoj, jer je tako želeo mladoženja, da se ne bi mnogobrojni Srbi koji žive u Trstu sjatili na dan venčanja. Nikola Pašić je imao sina Radomira i ćerke Daru i Pavu.
10 de dic. de 2020 · Nikola Pašić je imao direktnu vezu sa vođom Crne ruke Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, koji je radio za srpsku obaveštajnu službu. Ovo je bio razlog zbog kojeg je Pašić bio osumnjičen za saučesništvo prilikom atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda od strane Gavrila Principa, predstavnika Crne ruke.
