Resultado de búsqueda
Proces disanja i disanje. Svi poznati živi organizmi vrše razmenu gasova sa njihovom okolinom. Ova razmena je poznat kao disanje.Za održavanje života, kiseonik mora biti inhaliran u pluća, zatim procesom difuzije preko alveolo-kapilarne membrane, hemoglobina i plazme krvi prenet do tkiva i potom prenet u ćelije tkiva u kojima se obavlja aerobni metabolizam.
Venturi ili venti maska ( engl. HAFOE mask) je medicinska kiseonička maska sa regulatorom protoka u kojoj se postiže koncentracija kiseonika u udahnutom vazduhu od 24 do 60%, pri protoku od 2 do 15 l/min. Maska nema usmeren protoka vazduha i regulaciju disanja preko ventila i rezervoara (balona, jer ne poseduje ove delove), već se regulacija ...
S Vikipedije, slobodne enciklopedije. Gasno zavarivanje automobilske karoserije. Gasnim postupkom zavarivanja stvara se nerazdvojiva veza primenom toplote ostvarene sagorevanjem gorivog gasa, pri čemu se rastapa samo osnovni, ili osnovni i dodatni materijal. Razvijena energije sagorevanja koristi se za topljenje samo osnovnog, ili istovremeno ...
Svojstva. Molekulska formula. O 2. Molarna masa. 32 g mol −1. Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala. Infobox references. Singletni kiseonik je hemijsko jedinjenje, koje ima molekulsku masu od 31,999 Da .
Oksidans. Oksidacioni agens ( oksidans, oksidizer) se može definisati kao supstanca koja uklanja elektrone sa nekog drugog reaktanta u redoks hemijskoj reakciji. [1] Oksidacioni agens se redukuje preuzimanjem elektrona na sebe, dok se reduktans oksiduje dajući elektrone. Kiseonik je dobar primer oksidacionog agensa među mnogobrojnim drugim ...
Tečni kiseonik skladišti se u rashlađenim tankerima do temperatura od -182,96˚S, do momenta korišćenja. Ovo je najčešći način skladištenja kiseonika u bolnicama, u kojima se kiseonik troši u velikim količinama. Pre upotrebe kiseonik se zagreva, da bi se iz tečnog stanja oslobodio kao gasa.
Stoga sastavnice veće mase (kiseonik i azot) padaju brže nego lakše sastavnice (helijum, molekularni i atomarni vodonik). Stoga postoji sloj nazvan heterosfera u kojoj Zemljina atmosfera ima različit sastav. Kako se visina povećava u atmosferi postepeno prevladava helijum, molekularni i atomarni vodonik.
