Yahoo Search Búsqueda en la Web

Resultado de búsqueda

  1. Aleksandar Karađorđević syntyi Lontoossa, Brook Streetillä sijaitsevan Claridge’s-hotellin sviitissä numero 212; Britannian hallitus antoi huoneen Jugoslavian pakolaishallitukselle, jotta prinssi Aleksander syntyisi "Jugoslavian maaperällä".

  2. Kralj Aleksandar I. Karađorđević, kralj Jugoslavije, poznat i kao Kralj Aleksandar Ujedinitelj (ćirilica Краљ Александар I Карађорђевић, Cetinje, 4/16. prosinca 1888. – Marseille , 9. listopada 1934 .) iz kraljevske obitelji Karađorđevića je prvi kralj Kraljevine Jugoslavije ( 1929 .- 1934 .), a prije toga i kralj Kraljevine SHS ( 1921 .- 1929 .).

  3. 16 de dic. de 2015 · Oktobra 1934. Kralj Aleksandar Karađorđević došao je u Francusku u zvaničnu državnu posetu. Na ulicama Marselja dočekalo ga oko 100.000 ljudi. Atentator Černozemski je, glumeći oduševljenje skandirao kralju na francuskom, a potom je iz buketa kojim je mahao izvadio revolver i ispalio više hitaca.

  4. 30 de may. de 2013 · Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević u svom prvom intervjuu nakon sahrane posmrtnih ostataka kralja Petra II Karađorđevića, kraljice Marije, kraljice Aleksandre i princa Andreja u kriptu Crkve Svetog Đorđa na Oplencu govori za Telegraf o tome kako se oseća sada kada je ispunjeno zaveštanje Petra I Karađorđevića, o Srbiji u EU, o vraćanju monarhije, kao i o neophodnosti ...

  5. Aleksandar Karađorđević ( London, 17. jul 1945 ), u Srbiji poznat i kao Prestolonaslednik Aleksandar, starešina je kuće Karađorđevića i bivši jugoslovenski prestolonaslednik. Sin je jedinac poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II i kraljice Aleksandre .

  6. Aleksandar I Karađorđević - Mladost. Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888. Njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič. Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi.

  7. During the Hungarian Revolution in Vojvodina, in 1848, Prince Aleksandar Karađorđević sent Serbian volunteers under the command of Stevan Knićanin to help the Serbs’ struggle for autonomy. As a follow-up of the national-political movements of 1848 , the pan-slavistic idea of a Yugoslav Monarchy emerged.